Toplotni udar i sunčanica

Za ovo leto se s pravom može reći da je varljivo. Posle učestalih kiša i velike vlažnosti vazduha, meteorolozi kažu da nas očekuje period velikih vrućina. I jedno i drugo može da izazove probleme – nakon velikih kiša dešavaju se isparavanja, pa je toplota vazduha pojačana i teže se podnosi. Zbog toga i najzdravijoj osobi može da se dogodi toplotni udar ili, kada je reč o velikim vrućinama, sunčanica.
Toplotni udar
– Pri velikim vrućinama temperatura okoline je ista ili viša od temperature tela. U takvoj situaciji je otežan prirodni mehanizam hlađenja, pa je znojenje pojačano. Organizam ne može da emituje toplotu u okolinu, nego se zagreva. Javljaju se prvi simptomi – iscrpljenost, osećaj nemoći, grčevi u nogama, a kao posledica toga toplotni udar, pa i sunčanica – objašnjava doktorka Radmila Šehić, specijalista opšte medicine iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć.
Vrućine su neprijatne, naročito za stariju populaciju, srčane bolesnike, osobe s povišenim krvnim pritiskom i oslabljenog imuniteta, kao i za decu ukoliko nisu zaštićena na pravi način. Do toplotnog udara, kaže naša sagovornica, dolazi ako se ne poštuju pravila ponašanja koja važe za vreli letnji period.
– Ako je strujanje vazduha onemogućeno zbog neadekvatnog oblačenja, nošenja sintetičke odeće i debljih materijala i ako se boravi u prostoriji gde je više ljudi, to dovodi do zagrevanja organizma i do prvih simptoma toplotnog udara. Tome doprinosi i dugo stajanje i konzumiranje masne i teške hrane. Osećaj zamora, vrtoglavica, nesvestica, slabost u nogama, nelagodnost, razdražljivost, ponekad i agresivnost i, po pravilu, nagli gubitak svesti prvi su simptomi toplotnog udara – objašnjava doktorka Šehić. Savet:Osobu s ovakvim simptomima odmah treba izmestiti u prostoriju koja je rashlađena, dobro provetrena, raskomotiti je, dobro iskvasiti sunđerom ili peškirom koji je nakvašen hladnom, ne ledenom vodom. Obavezno je staviti u ležeći položaj, pokvasiti predeo oko vrata, čelo, unutrašnju stranu ruku, a zatim taj hladan oblog ponovo nakvasiti i staviti na grudi. Potrebno je smanjiti gužvu oko osobe koja je doživela toplotni udar i dati joj u razmacima od po minut da pije vodu u koju je dodato malo soli. Pogrešno je dati joj da popije svu vodu iz čaše odjednom. Izbegavajte i ledene napitke. Posle toplotnog udara osoba se vrlo brzo i bez ikakvih posledica oporavlja. Poželjno je da par dana posle toga odleži i da se odmara.
– Kada se poštuju pravila oblačenja, a to podrazumeva što komotniju a ne usku garderobu, i kada se prave pauze u hodu, boravi u hladu i ako se ne unose teški obroci pre izlaženja na vrućinu, onda je mogućnost toplotnog udara mala – naglašava doktorka Šehić, i savetuje da ako baš morate da boravite u gradskom prevozu, onda neka to bude što kraće i insistirajte na provetrenosti. Izbegavajte izlaženje u periodu od 11 do 16 časova.
Sunčanica
Za razliku od toplotnog udara, sunčanica nastaje kao posledica direktnog delovanja sunčevih zraka na centralni nervni sistem. Uglavnom se dešava onima koji dugo borave na otvorenom, bilo zbog radne obaveze, bilo da su se izložili suncu na plaži.
Prema rečima doktorke Šehić, simptomi se javljaju tek kad prođe neko vreme. Najpre dolazi do prodorne jake glavobolje, nagona za povraćanjem, pa i povraćanja, vrtoglavice i povišene telesne temperature. Prva pomoć se ukazuje slično kao i kod toplotnog udara – rashladiti i provetriti prostoriju, osobu smestiti u ležeći položaj, izboriti se sa povraćanjem nadoknadom tečnosti, sniziti temperaturu, samim tim i ublažiti glavobolju. Oni koji su doživeli sunčanicu ne treba odmah ponovo da izlaze na sunce. Savet:Da biste izbegli sunčanicu, veoma je važno pre izlaska iz kuće glavu zaštitite šeširima ili kapama sa širokim obodom. Prilikom velikih vrućina nije sramota nositi i suncobran. Obavezno nosite i flašicu vode sa sobom – savetuje doktorka Šehić, i ističe da sunčanica ne ostavlja posledice osim sećanja na ovaj neprijatan momenat.

Saveti za rashlađivanje

Lekari svakog leta ponavljaju da treba da se čuvamo štetnog sunčevog zračenja, dehidratacije, toplotnog udara i sunčanice, ali upozoravaju i na opasnost od preteranog i neadekvatnog rashlađivanja. Pogledajte od kojih hladnih zamki leta treba da se čuvate.
Čuvajte se promaje
Kada ste oznojeni, ne pravite promaju u prostoriji u kojoj boravite niti u automobilu tokom vožnje. Vazduh koji struji osvežava vas samo kratkotrajno, a može da vam donese brojne probleme poput kijavice, kašlja, bolova u ušima, vrtoglavice, ukočenosti vrata, ramena ili leđa. Promaja brzo hladi kožu i nadražuje nerve, usled čega mogu da nastanu i teže komplikacije, kao što su pareza facijalis, iskrivljenost mišića lica.SAVET: Ne sedite na promaji. Kada provetravate prostoriju ili automobil, izađite nakratko.
Pazite gde sedite
Sedenje ili ležanje na hladnim površinama, posebno u mokrom kupaćem kostimu, povećava rizik od upale bešike. O tome bi posebno trebalo da povedu računa žene jer su one sklonije infekcijama mokraćnih puteva.Činjenica je da te upale najčešće prouzrokuju bakterije, koje lakše prodiru ukoliko su odbrambeni mehanizmi mokraćnih kanala i bešike usled hladnoće oslabljeni.
SAVET: Ako nemate rezervni kupaći kostim koji biste obukli po izlasku iz vode, sedite na suncu dok se ne osušite.
Prvo tuš, posle bazen
Toplota širi krvne sudove, a hladnoća ih sužava. Zbog toga ne treba da ulazite u vodu odmah nakon sunčanja. Naglo rashlađivanje zagrejanog tela može da izazove kolaps kardiovaskularnog sistema, a posebno može da bude opasno za osobe koje imaju srčane tegobe i probleme sa cirkulacijom.SAVET: Ako ste duže boravili na suncu, istuširajte se pre ulaska u vodu. Ukoliko nema tuševa, onda u vodu ulazite postepeno, kvaseći deo po deo tela.
Telu smetaju nagle promene temeprature
Ako temperatura napolju premašuje 30 stepeni a vi uđete u klimatizovanu prostoriju, organizam neće moći u kratkom roku da se adaptira na tako naglu promenu i doživeće šok. Kao posledica dugotrajnog boravka u preterano rashlađenom prostoru mogu da se jave ukočenost mišića, prehlada, promuklost i upala ždrela.SAVET: Razlika između temperature klimatizovanog prostora i spoljne temperature ne sme biti veća od šest stepeni.
Sok da, ali bez leda
Previše rashlađena pića predstavljaju temperaturni šok za sluznicu ždrela i glasnice, pa se javljaju promuklost, grebuckanje u grlu i bol pri gutanju. Voda iz frižidera i napici s puno leda ne prijaju ni želucu, jer usporavaju varenje.Ovakav vid rashlađivanja tokom letnjih dana posebno treba da izbegavaju osobe koje pate od gastritisa, čira na želucu ili dvanaestoplačanom crevu.SAVET: Rashlađujte se umereno. Pijte tečnost sobne temperature, sveže isceđene sokove od voća i povrća, mineralnu vodu i mlake nezaslađene čajeve.

Saveti za bazene

Evo saveta koji će vam pomoći da se mirno prepustite uživanju, zaštićeni od štetnog delovanja sunca i hlora.
Kapa ili maska
Kosi neće prijati celodnevno kupanje u bazenu zato što je sunce isušuje i uništava pigmente - najugroženija je farbana kosa. Osim toga, hlor, neophodan u vodi bazena za dezinfekciju i zaštitu od kožnih bolesti, gljivica i dermatitisa, dubinski uništava strukturu vlasi. Ako ne volite da nosite kapu za kupanje, nanesite na kosu pre ulaska u bazen ulje za zaštitu koje blokira štetan uticaj sunca i hlora. Možete da stavite i zaštitnu masku koja se nanosi nakon kupanja, na vlažnu kosu.
Bledi zbog hlora
Hlor ne šteti samo kosi već isušuje i kožu. Zato na kraju dana na celo telo nanesite hidratantno mleko za telo. Možda niste znali, ali hlor je opasan i za vaš preplanuli ten zato što može da izbledi tamnu boju do koje ste tako teško došli. Jedini lek je da nakon svakog kupanja u bazenu odmah požurite pod tuš i da tokom dana koristite vodootporne preparate za sunčanje.
Probudite melanin
Ako je odlazak na bazen vaše prvo ozbiljnije sunčanje ovog leta, ne očekujte previše. Koža pod delovanjem UV zraka proizvodi melanin zadužen za tamnjenje, ali tek od 48 do 72 sata nakon prvog izlaganja suncu. Da ne biste izgoreli, nanesite preparat za sunčanje s odgovarajućim faktorom zaštite. Nakon sunčanja namažite mleko za telo s ekstraktom aloje, koje će smiriti eventualno crvenilo. Zapamtite da solarijum i kreme za samopotamnjivanje nisu dovoljna priprema za izlazak na sunce.
Na ranicu vodootporni flaster
Kvašenje ranice koju dete ima na koži roditelji obično sprečavaju upotrebom vodootpornog flastera. Ipak, nije na odmet prethodno se posavetovati sa lekarom. Flasteri koji nisu vodootporni pružaju isključivo zaštitu van vode, tako da dete, u tom slučaju, nikako ne bi trebalo da se kupa. Roditelji koji pribegavaju domišljatostima kao što su obmotavanje običnih flastera plastičnom kesom treba da znaju da to uopšte nije dobra ideja.
Čepići čuvaju uši od upale
Ukoliko vaše dete ima bilo kakav problem sa upalama ušiju obavezno bi pre polaska na more trebalo da se konsultujete sa lekarom. U tom slučaju detetu se obično savetuje da koristi čepiće za uši, ali bi roditelji trebalo bi da znaju da oni ne pružaju stoprocentnu zaštitu.
Infekcija može da se spreči:
- ohrabrite dete da koristi čepiće za uši
- po izlasku iz vode detetu obavezno obrišite uši peškirom
- očistite dečje uši kapima za uši na bazi alkohola čim izađe iz vode
- ne dozvolite detetu da se kupa u prljavoj vodi